Sama činjenica da je grana medicine poznata pod nazivom neurologija usmerena na proučavanje mozga i nervnog sistema generalno, odnosno na prevenciju različitih neuroloških oboljenja, ali i na njihovo lečenje ukazuje sasvim jasno na to zbog čega je neurologija u današnje vreme toliko pominjana i značajna.
Neurologija i neurološki poremećaji u savremeno doba
Koliko god to hteli da priznamo ili ne, neurologija je danas postala izuzetno značajna, uzevši u obzir da se ljudi širom sveta suočavaju sa sve većim brojem neuroloških poremećaja. Sve to zajedno utiče i na zdravstvene sisteme u celom svetu, pa ne čudi što je neurologija u Beogradu stekla tako značajnu ulogu u savremeno doba.
Kao neki od potencijalnih razloga za povećanje neuroloških oboljenja i poremećaja pominju se ne samo stres, koji je postao neizostavni deo života mnogih ljudi širom sveta, nego i način života koji se smatra nezdravim. Svakako ne treba zaboraviti ni genetsku predispoziciju, ali ni generalno starenje nacija širom sveta, prosto zato što i to u velikoj meri može imati uticaja na povećanje neuroloških poremećaja i oboljenja.
Iako se neurologija bavi i mnogim drugim bolestima i stanjima, ono što mnoge stručnjake i u našoj zemlji i širom sveta naročito brine jeste povećanje broja obolelih od multiple skleroze, zatim demencije i moždanog udara, što su sve neurološka oboljenja i poremećaji. Sve to u velikoj meri i te kako negativno može da se odrazi ne samo na pojedinca i njegovu bližu okolinu, nego i na društvo u celini. Zato i jeste važno da se neurologija razvija i da se ljudima sa neurološkim poremećajima i oboljenjima pruži mogućnost da imaju što je moguće kvalitetniji život.
Najčešća neurološka oboljenja i poremećaji
Iako je prilično nezahvalno navoditi koji su to neurološki poremećaji, odnosno neurološka oboljenja najčešći, prosto zato što to zavisi od mnogo faktora, ipak postoje određene informacije o tome, a koje su doduše prilično uopštene.
Već smo pomenuli da su demencija, odnosno moždani udar i multipla skleroza među najčešćim neurološkim poremećajima, kojima se bavi upravo neurologija.
Brojni su i faktori rizika koji dovode ne samo do moždanog udara, nego i do drugih neuroloških poremećaja i oboljenja, a izuzev stresa i nezdravih životnih navika, pominje se i konzumiranje alkohola i duvana. Isto tako faktori rizika za neka od neuroloških oboljenja, to jest neuroloških poremećaja u današnje vreme su svakako i gojaznost, ali i nedovoljno fizičke aktivnosti, zatim povišen krvni pritisak i drugi faktori.
Ne treba zaboraviti ni demenciju kao jedno od najčešćih neuroloških oboljenja u današnje vreme, a među njih se svakako svrstava i epilepsija, ali i multipla skleroza. U pitanju je oboljenje koje pogađa centralni nervni sistem i koje potencijalno u velikoj meri može da utiče negativno na kvalitet života pojedinca.
Među probleme kojima se neurologija bavi uvrštena je i glavobolja, a slobodno se može reći da su to neurološke tegobe koje se smatraju najčešćim. Međutim, mnogi ljudi ih ne shvataju dovoljno ozbiljno, ali bi svakako trebalo obratiti se lekaru specijalisti neurologije, ukoliko postoji bojazan da glavobolja može da bude znak nekog stanja koje je mnogo ozbiljnije.
Svakako da i Parkinsonova bolest spada u domen kojim se bavi neurologija, ali i još mnogo drugih neuroloških bolesti i stanja.
Treba imati na umu i to da je neurologija grana medicine koja iz dana u dan napreduje i razvija se, a što dovodi do poboljšanja kvaliteta života osoba koje imaju neurološke poremećaje ili neurološka oboljenja.
English