Kako izaći na kraj sa brojnim virusnim i bakterijskim infekcijama koje najčešće napadaju respiratorne organe, naročito u hladnijem delu godine, pitanje je svih pitanja. Jedna od posebno upornih i teških infekcija jeste i bronhitis koji zahvata donje respiratorne organe – traheje i bronhije.
Šta je zapravo bronhitis i kako se manifestuje?
Bronhitis je, kao što smo već rekli, oboljenje koje napada donje disajne puteve. U pitanju je infekcija koja se ispoljava u vidu upalnog procesa koji zahvata bronhije, kao i ostale delove donjeg respiratornog trakta. Dovodi do stvaranja sekreta u disajnim putevima praćenog upornim kašljem.
Glavni simptomi bronhitisa
Simptomi bronhitisa mogu biti brojni, a najčešći su kašalj, pojava sekreta u plućima, otežano disanje, nedostatak daha, osećaj nelagode i bol u grudima, umor, groznica, povišena temperatura… Do pojave bronhitisa vrlo često dolazi nakon preležanog gripa ili druge slične infekcije, pa i simptomi bivaju vrlo slični ili identični onima koji su prisutni tokom ovakvih infekcija. Zbog toga se i lečenje ovog oboljenja u velikoj meri poklapa sa preporukama i savetima za lečenje gripa, a u terapiju su često uključeni i preparati za kašalj, prehladu i inhalaciju.
Kako bronhitis nastaje?
Bronhitis se u najvećem broju slučajeva javlja usled virusne infekcije, mada je moguće da ga izazovu i bakterije – to će najčešće biti slučaj kod osoba sa slabijim imunim sistemom kod kojih su već prisutna i neka druga oboljenja, dakle kod onih koji su imunokompromitovani.
Akutni i hronični bronhitis
Dva osnovna tipa bronhitisa jesu akutni i hronični bronhitis. Akutni bronhitis svakako je češća pojava u odnosu na hronični i njegovo trajanje obično varira u intervalu od jedne do dve nedelje, mada se kašalj može javljati još neko vreme nakon preležane infekcije. Do akutnog bronhitisa može doći i zbog prehlade koja nije adekvatno zalečena, pa se infekcija sa gornjih disajnih puteva spušta na donje – zahvata bronhije i ostale organe donjeg respiratornog sistema. Ipak, u najvećem broju slučajeva, preležani i adekvatno lečeni akutni bronhitis neće ostaviti nikakve posledice po organizam – baš kao ni druge virusne infekcije ili prehlade.
Ono što može biti problem jeste situacija u kojoj se epizode akutnog bronhitisa učestalo ponavljaju – ovo potencijalno može dovesti do razvoja hroničnog bronhitisa.
Hronični bronhitis i faktori rizika
Hronični bronhitis karakteriše jak jutarnji kašalj, iskašljavanje sekreta i, uopšte, česta pojava respiratornih infekcija. Pušači, kako aktivni, tako i pasivni, imaju veće šanse za razvoj ovog oboljenja. Pored pušača, povećanom riziku su izloženi i ljudi koji su u čestom kontaktu sa prašinom ili hemijskim isparenjima – radnici u rudnicima ili npr. tekstilnoj industriji… Stariji od 45 godina imaju veće šanse da razviju hronični bronhitis, mada je moguće da se on pojavi i kod mlađih osoba. Takođe, kod žena je procenat obolevanja gotovo duplo veći nego kod muškaraca.
Kako izaći na kraj sa ovim oboljenjem?
Važno je znati da kod ovog oboljenja antibiotici najčešće nisu od pomoći, mada je moguće da ih doktor preporuči, pogotovo u slučaju bronhitisa koji je nastao usled bakterijske infekcije. Terapija se, naravno, sprovodi u dogovoru i prema savetima lekara, ali ona će najčešće podrazumevati ublažavanje simptoma i olakšavanje disanja. Od velike pomoći mogu biti i preparati protiv kašlja kao što je npr. Herbiko sirup. Odmaranje je obavezno, kao i unošenje puno tečnosti.
Kada je hronični bronhitis u pitanju, prestanak pušenja je obavezan, kao i eliminacija ostalih uzroka koji su eventualno doveli do ovog oboljenja.
- Prednosti internet sajta i web prodavnice
- Koje uštede daje cena čišćenja dpf filtera za vozila i njihove vlasnike?
Categories: Lepota i zdravlje
English